M34: Čabarkapa, I., Lazarević, J., Županjac, M., Bajić, A., Horvatović, M., Lukić, D., Hromiš, N. (2024). Book of Abstracts. International Conference Adriatic Biodiversity Protection – AdriBioPro2024. 01-04 October 2024, Kotor, Montenegro, p.47.
M34: Čabarkapa, I., Lazarević, J., Županjac, M., Bajić, A., Horvatović, M., Lukić, D., Hromiš, N. (2024). Book of Abstracts. International Conference Adriatic Biodiversity Protection – AdriBioPro2024. 01-04 October 2024, Kotor, Montenegro, p.47.
↓ 5K+ preuzimanja
Pridružite se našoj građanskoj naučnoj inicijativi i direktno učestvujte u naučnim istraživanjima. Uključite se kao potrošač u senzorsko ocenjivanje novih prehrambenih proizvoda, prisustvujte gastro događajima i učestvujte u anketama. Vaše učešće kao krajnjih korisnika inovativnih proizvoda je ključno za naše istraživanje.
Naziv projekta
Akronim projekta
Matični broj
Datum početka
Trajanje
Budžet
Projekat
Projekat DANUBEcare finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru šeme finansiranja PRISMA. GRANT br: #7417
Bulevar cara Lazara 1, 21 000 Novi Sad
Republika Srbija
+381 65 65 46 789
ivana.cabarkapa@fins.uns.ac.rs
danubecare@gmail.com
Sajt je podržan od strane Fonda za nauku Republike Srbije.
Projekat DANUBEcare snosi punu odgovornost za sadržaj i ne izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije
Pored toga, negativan uticaj bodljobradog raka F. limosus na autohtone populacije rakova u Evropi manifestuje se kroz konkurenciju za staništa, na kojima je invazivna vrsta prilagodljivija, a takođe je i prenosilac kuge rakova, smrtonosne za evropske autohtone rakove. Bodljobradi rakovi su po prirodi rovokopači, stoga svojim kopanjem mogu menjati strukturu obala reka i jezera i mogu narušavati građevine kao što su mostovi i brane, što može da rezultuje značajnom ekonomskom štetom.
Procenjuje se da bi ekonomska šteta u Evropi izazvana invazivnim vrstama mogla iznositi milijarde evra godišnje. Brza ekspanzija, zajedno sa negativnim efektima na autohtone vrste rakova, posebno Astacus astacus i Astacus leptodactylus, koji se nalaze na većini lokacija zajedno sa F. limosus, ukazuju da su potrebne hitne mere kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste. Projekat nastoji da identifikuje nivo invazije radi poboljšanja prevencije i kontrole F. limosus, koji predstavlja pretnju za autohtone vrste navedene na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Projekat DANUBEcare je usmeren na prikupljanje podataka o rasprostranjenosti invazivnih vrsta, kao što je bodljobradi rak (Faxonius limosus) u reci Dunav, i primenu različitih pristupa za njihovo suzbijanje.
Prema izveštaju o proceni biodiverziteta i usluga ekosistema Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) iz 2019. godine, invazivne vrste se smatraju jednim od pet glavnih direktnih uzročnika gubitka biodiverziteta, predstavljajući značajnu pretnju za čovečanstvo u narednoj deceniji. S obzirom da je F. limosus jedna od najzanačajnijih invazivnih vrsta u evropskim kopnenim vodama, njegova prevencija, kontrola i iskorenjivanje predstavljaju veliki izazov u očuvanju biodiverziteta.
Projekat ima za cilj iskorišćenje bodljobradog raka transformacijom ove invazivne vrste u različite ekološke proizvode, usklađujući se sa konceptom “ZERO WASTE”. Ovi eko-proizvodi uključuju prehrambene proizvode na bazi mesa bodljobradog raka, namenjene ishrani ljudi i životinja, adsorbente za prečišćavanje otpadnih voda sa povišenom koncetracijom jona teških metala, proizvode od gume izrađene uz dodatak ljušture raka, kao i biomaterijale na bazi hitina izolovanih iz ljušture raka.
Projekat DANUBEcare obuhvata najsavremenija istraživanja i inovacije primenljive i na druge invazivne vrste. Projekat uključuje niz akcija usmerenih na edukaciju šire javnosti i podsticanje njihovog učešća u građanskoj nauci, kao što je senzorska ocena novorazvijenih proizvoda, učešće u anketama, kao i korišćenju aplikacije “Invasive Alien Species Europe”, koja im omogućava da prijave prepoznavanje invazivnih vrsta od značaja za Evropsku Uniju. Takođe, projektne aktivnosti će podržati transfer znanja preko naučnih institucija, industrije i šire javnosti, čak i na nivou Evrope.
Od izvora do inovativnih održivih materijala za primenu u pakovanju
Ciljevi RP4 su razvoj i optimizacija adekvatnog procesa ekstrakcije hitina iz ljušture F. limosus i upotreba ovog biokompatibilnog, biorazgradivog, netoksičnog i biološki aktivnog materijala za proizvodnju jestive aktivne ambalaže. Aktivnosti planirane u okviru ovog radnog paketa imaju za cilj testiranje potencijalne primene otpada od ljušture kao izvora za sintezu i karakterizaciju aktivnog biopolimernog materijala na bazi hitina.
Ljuštura raka kao alternativa za održivi tretman vode i otpadnih voda
Cilj RP3 je valorizacija ljušture F. limosus kroz razvoj industrijski relevantnih i inovativnih rešenja. Aktivnosti koje se sprovode u okviru ovog radnog paketa imaju za cilj ispitivanje potencijalne primene ljušture raka kao izvora hranljivih materija i minerala za hranu za životinje, biosorbenta za uklanjanje jona teških metala iz otpadnih voda i bio-punila za proizvode od gume.
Razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi mesa bodljobradog raka, namenjenih za ishranu ljudi i životinja.
Osnovni ciljevi RP2 su utvrđivanje parametara bezbednosti, tehnološkog kvaliteta, nutritivne vrednosti i senzorskih svojstava mesa rakova. Dobijeni podaci biće korišćeni za razvoj novih proizvoda formulisanih uz dodatak mesa bodljobradog raka namenjenih za ishranu ljudi i životinja.
Rasprostranjenost i uzorkovanje bodljobradih rakova
Cilj RP1 je prikupljanje novih i produbljivanje postojećih saznanja o rasprostranjenosti i brojnosti bodljobradog raka F. limosus, kao i njegovom uticaju na autohtonu faunu rakova u gornjem delu toka Dunava kroz Republiku Srbiju. Aktivnosti u okviru RP1 obuhvataće prikupljanje uzoraka sa odabranih lokaliteta duž toka Dunava. Takođe, ispitaće se kvalitet vode i sedimenta na mestima uzorkovanja.
Upotreba ove aplikacije i prikupljanje podataka ima za cilj da okupi građane, naučnike i kreatore politike kako bi nadgledali i kontrolisali invazivne vrste koje nanose štetu domaćim vrstama, ekosistemima, pa čak i ljudima. Saznanja o rasprostranjenosti ovih vrsta olakšaće službeni nadzor, donošenje efikasnih mera za prevenciju, rano otkrivanje i kontrolu invazivnih vrsta kao i smanjenje ekoloških i ekonomskih šteta koje bi one mogle da izazovu. Prikupljeni podaci biće vidljivi kroz aplikaciju svim korisnicima, kao i u određenom delu baze podataka DANUBEcare CRAYFISH i koristiće se za sveobuhvatnu procenu prisustva neautohtonih vrsta rakova koji se nalaze na obalama Dunava (RP1 i RP5).